Zašto ljudi i dalje misle da električni automobili ne valjaju zimi i šta kažu realni podaci
Faribo · 26. Oct 2026. 1 · Native Novosti
Čim temperature padnu ispod nule, na društvenim mrežama i u komentarima ispod tekstova o električnim automobilima pojavljuje se isti refren: „EV ne valjaju zimi“, „ostaješ na cesti“, „domet im padne na pola“. Mit je tvrdoglav i žilav. Ali kada se pogledaju stvarni podaci, slika je znatno nijansiranija.
Šta se stvarno dešava zimi
Da, električni automobili gube deo dometa na hladnoći. To nije sporno. Baterije na niskim temperaturama rade manje efikasno, a grejanje kabine troši dodatnu energiju jer nema otpadne toplote motora kao kod klasičnih vozila. Prosečan pad dometa na temperaturama od –5 do –10 °C kreće se između 20 i 35 odsto, u zavisnosti od modela, stila vožnje i toga da li se kabina greje intenzivno.
To, međutim, nije katastrofa kakvom se često predstavlja. Moderni električni automobili sa realnim letnjim dometom od 400–500 kilometara zimi i dalje nude 280–380 kilometara. Za većinu vozača koji dnevno prelaze 30–60 kilometara, to je više nego dovoljno. Problem nastaje tek kod dugih putovanja bez planiranja punjenja – ali isti problem postoji i kod dizelaša koji zaborave da napune rezervoar.
Zašto mit opstaje
Postoje tri glavna razloga zašto se priča o „beskorisnim zimskim EV“ toliko dugo drži.
Prvo, rani modeli (posebno oni iz perioda 2018–2021) zaista su lošije podnosili hladnoću. Mnogi ljudi su formirali mišljenje upravo na osnovu tih iskustava i nisu pratili napredak.
Drugo, mediji vole ekstremne primere. Jedan vozač koji je ostao bez struje na –15 °C jer nije uključio predgrevanje baterije dobija više pažnje od hiljada ljudi koji normalno voze zimi.
Treće, postoji i psihološki momenat. Kod klasičnog automobila „prazan rezervoar“ je poznat i rešiv problem. Kod električnog vozila „prazna baterija“ i dalje kod mnogih izaziva veći strah, iako je u praksi rešiv na sličan način – planiranjem.
Šta kažu konkretni podaci
Testovi nezavisnih organizacija (Recurrent Auto, Norwegian Automobile Federation, ADAC) pokazuju da noviji modeli (2023–2026) znatno bolje podnose zimu zahvaljujući boljem termalnom menadžmentu baterije i efikasnijim toplotnim pumpama. Kod nekih modela pad dometa na –7 °C iznosi samo 15–20 odsto ako se vozilo unapred zagreje dok je još na punjaču.
U Norveškoj, zemlji sa ekstremnim zimama i najvećim udelom električnih vozila u Evropi, preko 80 odsto novih automobila su električni. Da su zimi neupotrebljivi, taj procenat ne bi bio moguć.
Zaključak
Električni automobili zimi nisu savršeni. Gube deo dometa i zahtevaju malo više planiranja. Ali tvrdnja da „ne valjaju zimi“ više ne stoji. Radi se o tehnologiji koja je u poslednjih nekoliko godina napravila značajan iskorak, dok je javna percepcija ostala na nivou starih modela.
Kao i kod većine tehnoloških promena, realnost je manje dramatična od priče koja kruži.